Blog - studeni 2009
petak, studeni 27, 2009








lana @ 16:47 |Komentiraj | Komentari: 129 | Prikaži komentare
srijeda, studeni 25, 2009

Pisala sam neki dan o tome kako ću visiti sa stropa, sjećate se. Mi smo toj novogodišnjoj emisiji pristupili megalomanski- doduše, više u teoriji nego u praksi, jer je sve vremenski bilo na knap. Kao, moram naučiti elemente na svili, radit ću ovo, radit ću ono... Znate one akrobatske fore.. Je, uspijem doslovno dan prije snimanja otići na trening. Dakle, mene su kosti u prstima bolile, plus bonus; dlanovi. Nisam imala pojma da tim vješanjem uopce mogu raditi misici u dlanovima i da je na njima gotovo sva težina, a hvala Bogu, imam je. Sve u svemu, naučila sam par stvari koje se ionako neće vidjeti na snimci jer su bili doslovno izvedeni na varijantu; biti ili ne biti, pa vjerujem da će to drukčije malo smontirati.


No dobro, došao je dan D. Ja u studiju. Moram se sama popeti 8 metara po toj okomitoj svili. Rekoh, super, bit ce zanimljivo strgati vrat i to pred kamerama Hrt-a. Imaju zagarantiranu gledanost. Ali kakva jesam, uporna i luda, sve je to odradim, ekipa u studiju gleda i ne vjeruje. Od publike, do horde tonaca i rekvizitera. Ali naravno, tek počinju ludorije, šminkerica ne može doći do mene da me popravi jer se sjajim od toga što glumim majmuna u studiju na plus 40....  Krene pjesma, spuštam se ja po svili, siđem nakon par sekundi na krevet, koji je ionako za mene i tri plesačice bio premali. Pazim da ne pljusnem sad još s njega. To nekako preživim...

Ajmo dalje... Pustili su balone od sapunice.. U roku keks, kompletan pod je bio mokar od tog, a ja bosa. Plesačica se razbila ko kruška momentalno, pred svima, jasno.


Eh sad, došao je moment da obučem čizme, da lijepo kao otplešem koreografiju koju smo vježbali satima... Al ne ide. Noga mokra, ne mogu ugurat nogu, sve se snima... Ne stižem uletiti niti na refren među cure. Odjednom, više ni otvaranje usta ne ide. Počnem ja nešto mrmljati u bradu, (da se čulo šta, bilo bi samo bep beeeep)... a pjesma ide... Odustanem od čizmi, ajde bit ću bosa...

Dalje, idem izvesti element na svili ali iznad kreveta. Krevet preuzak, ako se krenem vrtiti, zabit ću se u uzglavlje ili donju ogradu od kreveta...doslovno kako sam se primila svile, tak sam se skljokala na krevet. I to je nešto, bolje nego pod. Frajer iza kamere maše rukama da je pola metra ispred mene puknut pod i oštar komad puknutog pleksiglasa. Ja ne znam kud više da gledam... Cure se gađaju jastucima sa kreveta, kao lude smo, jupiiii, super se zabavljamo, glume francuske sobarice i naravno, dva jastuka... direkt meni u glavu.

Pjesma stane, svi smo kao jako sretni i zadavoljni, mi smo ipak profesionalci, svi plješču euforično, a ja si mislim...

Ovaj dan neću valjda opet doživjeti :-)))))))))))))))))))))



lana @ 14:45 |Komentiraj | Komentari: 134 | Prikaži komentare
subota, studeni 21, 2009

Nedavno me zaustavila neka žena na cesti. Kaže ona meni, oprosti, imaš minutu, trebala bi ti nešto reći. Ja u čudu gledam, prvo mislim da se znamo odnekud, pa si mislim da će me žicati nešto ili sam fakat posenilila, možda mi je susjeda... I tako ja stojim, kaže ona meni, ajde da ti kažem šta te čeka. Ja i dalje zbunjena. "Vidjela sam te neki dan, od onda sam razmišljala o tebi, ajde da se nađemo da ti kažem neke stvari".

Meni već lagano dosadilo to njeno apstraktno objašnjavanje, nikako da pređe na stvar. Sve u svemu, htjela mi je "izreferirati" moju budućnost. Ja ne znam jel vidovita ili misli da je. Što god istina od tog bilo, zahvalila sam se i rekla da ipak ne bi...

Ne bi, jer mene moja budućnost ne zanima. Ne na takav način, jer svoju budućnost najvećim dijelom sama stvaram. Ne zanima me "što će se dogoditi". Ono što se bojim čuti je nešto što mi se možda i ne bi dogodilo i što ne želim da mi se vrti po glavi, a proganjalo bi me još dugo, dugo.

Nikad nisam bila pobornik takvih metoda; čitanje iz dlana, iz kave, preko karata, vidovnjaci, astrologija još ajde, ne znam zašto, nekako mi se čini najbezazlenija. Ali, uvijek mi se dogodi da netko od takvih ljudi mi priđe slučajno ili preko nekoga nešto poruči.

Sjećam se jedne prilike. Jednom mi je jedna žena rekla nešto me baš bocnulo dobro i dan danas se znam sjetiti toga. Ne bi da mi se tako nešto ponavlja. Ne, hvala.

Ono što bi eventualno mogla, je odslušati što mi ima netko za reći, na način da me usmjeri, da pazim na ovo ili ono ili da obratim pozornost na nešto. Svaka pozitivna motivacija je uvijek dobrodošla.

Bar se zna da škorpioni imaju jaku inutuiciju. Koliko mi se puta pokazala točnom. Od samog početka, kad nekog upoznam recimo... Ili kad se radi o nekom poslu... Samo ponekad to izignoriram jer, eto, tako mi u tom trenutku paše.

Nisam pobornik ni horoskopa, ali čisto mi je par nekih članaka, s obzirom da je ovo moje vrijeme godine, upalo u oči. Čitam i čitam, sve jedno bolje od drugog.

Kako volim...
Svoj horoskop :-)
lana @ 14:30 |Komentiraj | Komentari: 93 | Prikaži komentare
utorak, studeni 10, 2009
Jao, jao, jao.

Došla iz bolnice, drugi put u tri dana. A peti put u tri mjeseca. I svaki put je hitno, hitno, hitno.
Ah, uhvatilo me nešto. Neka glupa, tupa bol. Reći će doktori koji slučajno prolaze hodnicima da sam

a) ili hipohondar- što nisam
b) ili sam si našla doktora nekog- što nisam
c) ili mi je dosadno pa eto.. Blizu mi je Rebro, pa malo radim dramu...

Nitko nije dao nikakvu dijagnozu, e taj dio je najgori. Nadam se da je samo mišić, trbušni zid.. Da sam ga nekako razmrdala. Ali da bar znaš šta je... Ali ne znaš.

Kako vam to kod mene inače izgleda;

npr. NOĆ prije nastupa na Brijunima; samo da dobijete dojam;
Legla u krevet, idem se ja kao fino naspavat, treba sutra putovati, napraviti probu, srediti se, održati nastup, biti super raspoložen, popričati sa svima... Pred 300 doktora iz cijele regije.

Kad ono, oko ponoći meni muka, zlo... Probam ja to izignorirati, al ne ide... I tako sam trpila do 5 ujutro, kad više nisam imala kapi tekućine u sebi. Uletavam ja u Hitnu, već s vrata vičem da imaju 3 sata da me dovedu u red.  Tako je i bilo. Sreća, znamo se, pa kad me vide, sve im je jasno. Dvije infuzije, dvije injekcije i u 9.00h sam se već pakirala, auto me čekao pod kućom i krenuli smo. 

Tu večer,  ljudi kad su gledali i kad smo nastupali, mogli su bez problema misliti, lako njoj; Dođe, pjeva, putuje... Da, lijep je to dio, ali toliko toga je iza onoga što ne vide ljudi...

Ne znaju koliko je tu truda i odricanja. Vidi se samo onaj lijepi, na prvi pogled lagani život. A ne, ne, prevarili biste se. I ovaj put, kao i svaki, imam najkraće moguće vrijeme da se dovedem u normalu.

Bila je još jedna gadna situacija, prije par godina, Studio 10. Mislila sam da ću se srušiti usred snimanja. Cijeli dan je trajala proba, ja sam od ranog jutra bila kod doktora, isto spašavanje po hitnom postupku, pao mi je imunitet skroz, smršavila sam u toj fazi sigurno nekih 5 kila... Nisam uopće mogla hodati, temperatura 39...

Tko bi rekao u kojem sam stanju bila? Tko bi rekao da mi se vrtilo, da nisam znala kako se zovem? Čak ni ja ne bi sada kad gledam. Tako Vam je to. Upali se kamera i moraš biti  dobro.

Tako vam je to i kada radite u funkciji drugih i kad ste ovisnik o adrenalinu. Moje vješanje i spuštanje sa stropa na Hrt-u koje me čeka, kao i snimanje dvije nove pjesme, kao i treninzi, kao i sve stvari koje sam trebala izobavljati oko novog singla i spota, ne mogu čekati.

Idem probati se odmoriti. San spašava. Možda sutra bude bolje.

HVALA VAM na prekrasnim čestitkama, uz Vas je svaki moj rodendan ljepsi!!!

Laku noć.
lana @ 01:09 |Komentiraj | Komentari: 140 | Prikaži komentare
nedjelja, studeni 1, 2009
  .

Hvala P' eggy-u na velikom doprinosu ovoj pjesmi. Nastala je skroz spontano. Došla sam u studio sa tekstom i melodijom, nešto smo prčkali, isprobavali, potegnulo nas je odmah na aranžman, onda je P' eggy dodao još neke važne dijelove i unutar nekoliko dana je  nastala Miljama daleko.

Znam da ste me proteklih mjeseci pitali kad će spot i drago mi je da sad, napokon kad je gotov, da je izazvao takve reakcije.

Odbacili smo sav set, scenografiju, statiste i sve moguće dodatne kerefeke...
Htjeli smo ogoliti priču do kože, samo da ostane emocija i čini mi se da nam je to, bar sudeći po Vašim reakcijama uspjelo.

Hvala Vam na podršci!!
lana @ 16:04 |Komentiraj | Komentari: 195 | Prikaži komentare
Anketa
Koja Vam je najbolja od ove 3?



RSS Moj RSS
Index.hr
Nema zapisa.